NOVINE - TV

Ne mo'š s njima, ne mo'š bez njih. Novinari su vrlo važni, kad se radi nešto poput HSF-a. Možeš da dovedeš BOGA-OCA kao gosta, ali ako to nije zabilježeno, kao da nije ni bilo i zato je zlatno pravilo: ZOVI IH NA VRIJEME. Ja se baš i ne pridržavam toga, pa mi se dešava da dajem itervjue u najgore vrijeme i kad je najveća frka. Zato uglavnom zaboravim da kažem najvažnije stvari, a nalupam se nepotrebnih gluposti kao sretan. Ipak, neke stvari se vremenom nauče i uvježbaju. Npr. žalio sam se Darku Macanu kako su na prošlogodišnjem festivalu, kada me je snimala televizija, svi primjetili da sam neobrijan, a da niko nije imao pojma o čemu sam pričao. Čovjek mi je objasnio vrlo jednostavnu stvar: kada te snima TV, samo se smiješi i svi te gledaju pozitivnije. To sam primjenio ove godine i sve je ispalo OK. Čak su i pamtili šta pričam. "Nisam znao/la da se baviš karikaturom." Ne bavim se karikaturom nego stripom, ali to je mnogo bolje nego: "Mogao si se obrijat za TV, stvarno si neuredan."

"Neuredan" u razgovoru s novinarima.

Novinari su jako brzi ljudi, pa se ne treba nadati da postavljaju pitanja na koja želiš odgovarati. Postave neka najosnovnija pitanja, pa ako se ne raspričaš i ne skreneš temu na pravu stranu - piši propalo (čast izuzecima). Mene lično najviše nervira pitanje o stanju stripa u Crnoj Gori, a uporno me prati još od prvog festivala. Ne znam šta me više nervira, situacija u kojoj se nalazi strip i autori kod nas ili samo pitanje. Drugo pitanje, s kojeg odmah skrećem na bilo koju temu je: Zašto se baviš stripom? (Što te boli...) Pitanja na koja rado odgovaram su ona vezana za sam festival i za goste festivala. Najsrećniji sam kad "zarobim" nekog od gostiju, pa ga prepustim novinarima. Ove godine mi je to baš išlo za rukom, a rezultat je odličan tekst koji je izašao u "Vijestima", a koji možete pročitati ovdje. Na istoj adresi je i tekst koji je o HSF-u napisao ovogodišnji gost iz Slovenije, Iztok Sitar.